По ко зна који пут јавно позивамо Холдинг и Владу на дијалог са акционарима и изналажењу рјешења на обострану корист умјесто медијских препуцавања и покушаја пребацивања лопте на политички терен који нас не занима...
Дужност нам је реаговати на наступ представнице Владе Сњежане Рудић на Народној скупштини Републике Српске 08.02.2022. непосредно прије гласања о измјенама Закона о тржишту хартија од вриједности...
Мањински акционари апсолутно подржавају изградњу „ХЕ Дабар“, као и повећање капитала „ЗП Хидроелектране на Требишњици ад Требиње“ (даље „ХЕТ“)...
Ми апсолутно подржавамо изградњу „ХЕ Дабар“, као и повећање капитала „ЗП Хидроелектране на Требишњици ад Требиње“ (даље „ХЕТ“) јавном понудом на Бањалучкој берзи у минималном износу од 126.150.000 КМ. Али код повећања капитала кључна је цијена акција...
Прије неколико година Предсједник Републике Српске Милорад Додик је говорио како ће акције малих акционара Електропривреде Републике Српске (даље ЕРС) да вриједе много. Мали акционари стрпљиво од 2005. г. чекају то вријеме (већ 17 год.) Умјесто да једног дана дочекају тај час згрожени су најавом подмукле докапитализације „ЗП Хидроелектране на Требишњици ад Требиње“ (даље „ХЕТ“) по цијени од 0,29 КМ/акцији. Дакле, по цијени 8,2 пута мањој од цијене књиговодствене вриједности акција (2,3801 КМ/акцији)...
„ЗП Хидроелектране на Требишњици ад. Требиње“ у свом плану пословања 2021. – 2023. год. који би се требао усвојити 08.10.2021. год. на скупштини друштва (пета тачка дневног реда) планира намијенити 26.159.127,60 КМ за донације (послове који нису везани са производњом ел. енергије), а то није у складу са статутом предузећа, Законом о привредним друштвима и противно је Закону о донацијама предузећа у јавном власништву или под јавном контролом у Републици Српској...
У одговору Регулаторне агенције за енергетику Републике Српске (у даљем тексту РЕРС) бр. 01-011-5/21 од 05.03.2021. г. на наш „Захтјев за достављање информација“ бр. 01/21 од 26.02.2021. г. налазимо више погрешних тврдњи. Слиједе цитати из РЕРС-овог одговора и коментари, односно критике, Удружења мањинских акционара енергетског сектора (у дајем тексту УМАЕС) на Ваше цитате, односно тврдње...
Колики ћете поврат на капитал одобрити зависним предузећима ЕРС-а у предстојећем тарифном поступку...
Желимо бити партнери ЕЗ и допринјети трансформацији енергетског сектора и даљим европским интеграцијама, али ЕЗ мора престати да се понаша као тихи саучесник процеса пљачке мањинских акционара...
Немамо дилему да је будућност у декарбонизацији и ”зеленим”, односно обновљивим изворима енергије (ОИЕ), али не желимо ћутке гледати како се та транзиција одвија на рачун сиромашних становника Балкана а у корист богатих енергетских лобија...
Регулаторни/загарантовани поврат на капитал, као категорија, настао је да би се спријечило да предузећа из појединих дјелатности, која по својој природи имају монополистички карактер, не би злоупотријебила свој положај и остварила енормне профите...
Из финансијских извјештаја зависних предузећа „Мјешовитог холдинга Електропривреде Републике Српске“ (у даљем тексту „МХ ЕРС“) за 2019. годину, а који су објављени на интернет страници Бањалучке берзе, долазимо до резултата пословања истог холдинга...
Енергетски и увознички лобији упорно промовишу да се БиХ, Србија, Црна Гора и Македонија угледају на Хрватску политику подстицања произвођача електричне енергије из обновљивих извора, али на примјеру Хрватске видимо како грађани непотребно, са 250 милиона еура годишње субвенционишу страну индустрију обновљивих извора енергије (ОИЕ), а држава постаје губитник...
Као што је најављено на Великој регионалној конференцији малих акционара одржаној у јулу ове године у Хотелу Хилтон у Подгорици, недавно је и формално регистровано „Удружење мањинских акционара енергетског сектора“ са територије Републике Српске...
На данашњој скупштини на жалост усвојен је предлог докапитализације од стране Надзорног одбора по 0,46 КМ а не наш контра приједлог по књиговодственој цијени (2,38) КМ као мјери вриједности коју је недавно потврдила скупштина ХЕТ.
Неспорно подржавамо развој Херцеговине и изградњу ХЕ Дабар али је срамно да се све врши без консултација са мањинским акционарима који укупно имају 20%.
Напоменули би да се грешком барата податком о 4,7% учешћа малих акционара који је изнио премијер Вишковић, јер се не разумије ситуација да су кроз инвестиционе фондове стотине хиљада грађана РС индиректни власници. Да ли треба да подсјетимо Владу да нам је имовина у дистрибутивним предузећима буквално отета и искњижена из биланса?
По ко зна који пут јавно позивамо Холдинг и Владу на дијалог са акционарима и изналажењу рјешења на обострану корист умјесто медијских препуцавања и покушаја пребацивања лопте на политички терен који нас не занима.
У међувремену остајемо посвећени заштити наших интереса на све начине укључујући и евентуалне судске спорове. Што се тиче теорија да се радило о покушају приватизације не дијелимо тај став него задржавамо мишљење да је поступак конструиран на начина да се смањи учешће малих акционара и отме имовина грађана.
Трипко Крговић
Дужност нам је реаговати на наступ представнице Владе Сњежане Рудић на Народној скупштини Републике Српске 08.02.2022. непосредно прије гласања о измјенама Закона о тржишту хартија од вриједности, у коме она непримјерено и крајње апологетски образлаже измјене закона и говори да се требамо лишити заблуде да су друштва капитала задружна предузећа (сваки задругар има један глас независно од улога).
Мањински акционари не желе присвојити већа управљачка права него што ли им припада сходно процентуалном учешћу, али желе сачувати своју вриједност од отимања.
Свака докапитализација природно проузрокује да се проценат власништва оним акционарима који не учествују пропорционално смањује, али не и вриједност акција!
Друштво треба да тежи емитовању акција по што већој вриједности уз емисиону премију (ажио) чиме се вриједност акција власника и који учествујују и који не учествују повећава, а не смањује! Код спровођења одлуке о докапитализацији основно начело увијек је утврђивање фер цијене.
Да ли је заиста тешко разумјети ову једноставну математику и базичне принципе тржишта капитала?
Скупштина акционара ХЕТ-а треба на сједници заказаној за петак да усвоји процјену вриједности и потврди књиговодствену вриједност од 2,38 КМ. А онда ћете вјероватно на крилима измјена закона спроведених силеџијски предложити докапитализацију поново по некој смјешној цијени! Овакав економски апсурд је невиђен, усвојите процјену вриједности по 2,38 а онда у пар дана емитујете акције по 0,29.
Заиста је постало крајње дегутантно понављати обмањујућу флоскулу „да се не нарушавају права малих акционара“ позивајући се на право прече куповине. Не може некоришћење одређеног права бити повод за отимање имовине.
Ко има право присиљавати мале акционаре да уложе одједном 25 мил. КМ у докапитализацију ХЕТ-а док је годишњи промет акција ХЕТ-а на Бањалучкој берзи 300.000 КМ?
А госпођу Рудић, кад се већ залаже за принципе тржишне економије и капитала, подсјетили би на сљедеће: Када би се друштва из енергетског система понашала искључиво тржишно, имала би на милијарде профита и могла би да злоупотребе свој монополски положај и угрозе друштвени систем. Због тога ова дјелатност функционише на бази регулисаног, одобреног поврата на капитал, који кад би се остваривао, ХЕТ би лако дошао до новца за ХЕ Дабар. Зашто се тај поврат не остварује кад је законом загарантован? А што се тиче принципа задругарства, мислимо да елементе истог можете тражити у пословној политици ХЕТ-а који финансира базене и мостове што је супротно закону и нема никаве везе са пословним циљевима.
Ми се залажемо за унапређење постулата тржишне економије и процеса корпоративног управљања и укидању задругарске праксе коју, како смо Вам јасно показали, спроводе Ваше колеге.
Мањински акционари апсолутно подржавају изградњу „ХЕ Дабар“, као и повећање капитала „ЗП Хидроелектране на Требишњици ад Требиње“ (даље „ХЕТ“)
Мали акционари захвални су Влади Републике Српске што је препознала незаконитости у првом покушају повећања капитала „ХЕТ“. Међутим, ургентне измјене законских прописа који се тичу управо повећања капитала указују на то да се спрема нова клопка за акционаре.
Незаконито је малим акционарима отимати пола вриједности њихових акција ако не желе учествовати у докапитализацији, а све то уз флоскулу да се не нарушавају права малих акционара (право прече куповине), те да могу учествовати у докапитализацији и сачувати свој удио у ХЕТ-у.
Право на пречу куповину не може бити изговор за смањење књиговодствене вриједности акције са 2,38 КМ на 1,27 КМ.
У првој предложеној докапитализацији малим акционарима понуђено је 20% нове емисије што је 87.000.000 акција по пљачкашкој и незаконитој цијени од 0,29 КМ/акцији, односно понуђено им је да уложе 25.230.000 КМ (87.000.000 x 0,29) које, логично, они немају што се могло закључити из анализе годишњег промета акција ХЕТ-а на Бањалучкој берзи у просјеку од свега 300.000 марака у задњих 10 година! А фондови и да желе имају законска ограничења која им бране учешће у докапитализацији.
Кључно је да цијена акција у докапитализацији буде одређена законито и у складу са чланом 436 Закона о привредним друштвима и да у финалу представља реалну вриједност предузећа што је кључ код сваке докапитализације на свијету. Али не само то, одговорна Влада и управа ХЕТ-а треба да воде рачуна да процес буде фер и у интересу свих акционара, тј. грађана. Партнери (ваљда управа ХЕТ-а схвата да смо ми природни партнери а не непријатељи) не расправљају о законитости него траже рјешења на обострану корист.
На протеклој скупштини највише нас је погодила изјава представника ХЕТ-а да мали акционари коче инвестиције и развој Електропривреде Републике Српске. Дапаче, малим акционарима су у интересу инвестиције и развој „зависних друштава Електропривреде Републике Српске“ јер ће тада и њихове акције вриједити више. Узрок неуспјеле докапитализације треба тражити у лошим савјетима изабраног савјетника и одсуству дијалога са мањинским акционарима. Какав је то однос према партнерима у послу да их уопште не консултујете за круцијалне одлуке?
Позивамо и Холдинг и ХЕТ на дијалог око овог и бројних других питања из енергетског сектора како би се сви скупа окренули развоју а не судским споровима и препуцавањима.
Ми апсолутно подржавамо изградњу „ХЕ Дабар“, као и повећање капитала „ЗП Хидроелектране на Требишњици ад Требиње“ (даље „ХЕТ“) јавном понудом на Бањалучкој берзи у минималном износу од 126.150.000 КМ.
Али код повећања капитала кључна је цијена акција, ради тога слиједи табеларни приказ могућих цијена акција:
Упоредни модели могућих цијена акција за повећање капитала ХЕТ-а (126.150.000 КМ) јавном понудом на Бањалучкој берзи
| Редни бр. модела | Модел одређивање цијене нове емисије акција | Цијена акција нове емисије (КМ) | Број акција нове емисије | Цијена 1 МW снаге ХЕТ-а зависно о "моделу цијена акција" (KM/MW) | Вриједност ХЕТ-а овисно о „моделу цијена акција“ (КМ) |
|---|---|---|---|---|---|
| 1. | Реална цијена акција | 3,8 | 33.197.368 | 4.237.475 | 1.463.623.945 |
| 2. | Књиговодствена вриједност акција | 2,38 | 53.004.202 | 2.653.998 | 916.690.786 |
| 3. | Предложена „пљачкашка цијена акција“ | 0,29 | 435.000.000 | 323.386 | 111.697.617 |
Република Српска и Србија планирају градњу „ХЕС Горња Дрина“ по цијени од 5,3 мил KM/MW.
Ако би „Електропривреда Србије“ учествовала у повећање капитала ХЕТ-а по „књиговодственој цијени“ купила би 1 MW по 2,65 мил. KM/MW, тачно у пола цијена од MW у „ХЕС Горња Дрина“.
Не треба занемарити могућност да и други инвеститори (електропривреде, нпр. „Електропривреда БиХ“) на берзи могу куповином акција по смијешној цијени (0,29 KM/akciji) и учествовати у повећању капитала. Молимо управу ХЕТ-а да престане са малициозним тврдњама како ”сви акционари могу учествовати и сачувати свој улог”. Прво, то је нетачно јер фондови не могу учествовати због законских ограничења а већина грађана нема новца да учествује у докапитализацији. Па грађане сада зато што немају новца да учествују, умјесто да размислите како на најбољи начин да заштитите њихов положај, ви их требате додатно опљачкати, је ли тако господо из ХЕТ-а?
Не постоји ни један разлог да се повећање капитала ХЕТ-а уради по „предложеној пљачкашкој цијени“ акција од 0,29 КМ/акцији осим намјере да се отме 46,5 % имовине малим акционарима и погодује неком да купи акције 13 пута јефтиније од реалне вриједности. Прије повећања капитала кјиговодствена вриједност једне акције износи 2,38 КМ а послије ће бити 1,27 КМ!
Зашто управа ХЕТ-а предлаже цијену која погодује Федерацији и Елекропривреди БиХ (или неком другом) а не властитим грађанима? Холдингу је практично ирелевантно по којој цијени ће уписати своје акције (без обзира на цијену акција уплатит ће 81,9 мил. КМ), али ће цијена и те како утицати на структуру мањинских акционара. Зашто управа ХЕТа иде на руку Федерацији (или неком другом) а на штету својих грађана?
Позивамо управу Електропривреде Републике Српске да нам каже и један разуман разлог за повећање капитала јавном понудом по „предложеној пљачкашкој цијени“ осим претенциозног и кривог тумачење појма „тржишна вриједност акција“ из Закона о привредним друштвима.
Ми нисмо препрека развоју већ Ви господо из ХЕТ-а услијед својег незнања!
Предсједник Републике Српске, Милорад Додик, говорио нам је како ће акције малих акционара Електропривреде Републике Српске да вриједе много. Мали акционари стрпљиво од 2005. г. чекају то вријеме (већ 17 год.). Ускоро ћемо се обратити и њему и скренути му пажњу како управа ради на штету својих грађана а у корист Електропривреде БиХ.
Надамо се да ово криминално повећање капитала по цијени 0,29 КМ/акцији неће бити записано у историју Републике Српске као „велика превара и отимачина“, а грађани и мали акционари ће на знати вредновати одлуку о повећању капитала ХЕТ-а!
Мало бројева за појашњење:
Удружење мањинских акционара енергетског сектора
Прије неколико година Предсједник Републике Српске Милорад Додик је говорио како ће акције малих акционара Електропривреде Републике Српске (даље ЕРС) да вриједе много.
Мали акционари стрпљиво од 2005. г. чекају то вријеме (већ 17 год.) Умјесто да једног дана дочекају тај час згрожени су најавом подмукле докапитализације „ЗП Хидроелектране на Требишњици ад Требиње“ (даље „ХЕТ“) по цијени од 0,29 КМ/акцији. Дакле, по цијени 8,2 пута мањој од цијене књиговодствене вриједности акција (2,3801 КМ/акцији).
Мали акционари су стрпљиво чекали либерализовање тржишта електричне енергије и да цијене акција ЕРС-а буду и веће од књиговодствене.
Акције ЕРС-а су најзначајније акције на Бањалучкој берзи јер је ЕРС далеко највриједније предузеће на берзи и у Републици Српској.
Управе зависних предузећа ЕРС-а у сарадњи са матичним предузећем, лошим управљањем (прављењем губитака умјесто остваривања одобреног поврата на капитал) створила је неповјерење у будућност зависних предузећа ЕРС-а и оборила цијене акција на берзи.
И сада када су управе ЕРС-а својим понашањем оборили цијене и проузроковали негативну перцепцију акција ЕРС-а на Бањалучкој берзи желе извршити докапитализацију по тако обореним тржишним цијенама са само једним циљем, а то је да смишљено отму пола (46,5 %) вриједности акција малих акционара ХЕТ-а.
Садашњи капитал ХЕТ-а (916.738.449 КМ) подјељен је у 385.164.196 акција (2,38 КМ / акцији), а друга планирана емисија акција била би 435.000.000 акција по цијени од 0,29 КМ / акцији (126.150.000 КМ - износ докапитализације).
Нека стручњаци из ЕРС јавно кажу како су израчунали да већински пакет (53,5%) у ХЕТР (инсталирани капацитети 313 МW + будућих 159МW ”ХЕ Дабра”) вриједи свега 126 милона КМ? Према актуелним цијенама изградње једног МW инсталисане снаге ( око 2мили еура/МW) укупна вриједност ХЕТР била би процијењена на приближно двије милијарде КМ.
Да ли постоји икакав контролни механизам у држави који ће стати на пут невиђеној превари?
Сигурно да ће из ЕРС рећи да мали акционари имају право прече куповине, али тешко је очекивати да ће и један мали акционар уложити и један додатни цент тамо гдје га у континуитету шиканирају и пљачкају, што је наравно и план подухвата – осмишљене пљачке малих акционара. Мислили смо да се покушај пљачке неће више поновити након што је малим акционарима отета имовина код раздвајања дистрибутивних предузећа и изјава са највиших адреса да акционари из сектора не треба да брину јер долазе боља времена, али апетити Холдинга су јасни: потпуно маргинализовати мањинске акционаре и обезвриједити им имовину.
Омогућите зависним друштвима да остваре поврат на капитал који је регулаторно загарантован, заштите нас статутом од самовоље Холдинга па ћете моћи на берзи од малих акционара сакупити новца колико год пожелите!
Укупни капитал ХЕТ-а након докапитализације био би 1.042.888.449 КМ (у 820.164.196 акција) а књиговодствена вриједност акције била би 1,127 КМ док је прије докапитализације износила 2,38 КМ.
Тако би мали акционари овом кроз докапитализацију, смишљеном плачком, требали изгубити готово пола (46,5 %) књиговодствене вриједности својих акција!
Да ли управа ЕРС старно сматра да су грађани и мали акционари ЕРС-а толико наивни и слијепи? Да ли можда очекујете да вас и подржимо у овом подухвату?
Да управи ЕРС-а није циљ отимање пола вриједности акција ХЕТ-а од малих акционара она би докапитализацију треба направити: иницијалном јавном понудом, продајом обвезница или са стратешким партнером (нпр. Електропривредом Србије или другим заинтересованим странама) по цијени ~ 2 КМ/акцији!)
Не знамо одакле порив управи ЕРС-а да пљачка мале акционаре и грађане Републике Српске? Требали би знати да овакве ствари у финалу никад не могу проћи некажњено. Зашто се једном не потрудите да донесете одлуку у корист свих акционара и грађана?
Трипко Крговић
„ЗП Хидроелектране на Требишњици ад. Требиње“ у свом плану пословања 2021. – 2023. год. који би се требао усвојити 08.10.2021. год. на скупштини друштва (пета тачка дневног реда) планира намијенити 26.159.127,60 КМ за донације (послове који нису везани са производњом ел. енергије), а то није у складу са статутом предузећа, Законом о привредним друштвима и противно је Закону о донацијама предузећа у јавном власништву или под јавном контролом у Републици Српској.
| Планиране ставке за донације из „Плана пословања ХЕТа 2021. -2023. г.“(невезане уз производњу ел. енергије) | Износ планираних ставки у КМ |
|---|---|
| Набавка и уградња агрегата са пратећим инсталацијама за Олимпијски базен | 244.427,6 |
| Набава спортске и пратеће опреме објекта затвореног базена | 450.000 |
| Изградња затвореног базена | 8.779.700 |
| Додатни радови на изградња затвореног базе (преговар. поступ.) | 1.750.000 |
| Изградња приступног пута и расвјете затвореног базе | 250.000 |
| Вањско уређене и опремање затвореног базена (II фаза) | 1.350.000 |
| Пјешачко бициклистичка стаза ка Тврдошу | 2.500.000 |
| Изградња шеталишне стазе уз корито Требишњице од Перовича моста до Студенца | 400.000 |
| Изградња моста преко Требишњице | 10.435.000 |
| Укупно: | 26.159.127,60 |
ХЕТ је акционарско друштво а не јавно предузеће за управљање путевима, мостовима или базенима. Управа овом одлуком планира оштетити акционарско друштво за 26.214.127,60 КМ.
Подржавамо изградњу олимпијског базена, моста преко Требишњице, шеталишта и сл. али искључиво на законит начин.
Добит из пословања акционарских друштава намјењена је свим акционарима размјерно удјелу у власништву, а држава као највећи акционар (80%) може средства добијена кроз дивиденду улагати у предметне пројекте. Чак су и у Федерацији (ЈПЕСР) одавно увидјели бесмисленог оваквог модела те из дивиденди почели улагати у пројекте од друштвеног значаја.
Зашто Телеком Српске а.д. или нека друга акционарска друштва која пружају тржишне услуге не донирају за мостове или базене, док користе субвенционисану цијену ел. енергије коју им субвенционишу акционари ЕРС-а.
Законом о донацијама предузећа у јавном власништву или под јавном контролом у Републици Српској донације се могу додјељивати само из добити што овдје није случај.
Подсјећамо на чл. 32. Закона о привредним друштвима сходно којем је управа дужна „да дјелују у најбољем интересу привредног друштва“.
Исто тако, по чл. 319. „Чланови управног одбора акционарског друштва и чланови извршног одбора акционарског друштва нарочито су одговорни друштву за штету проузроковану повредом својих дужности“.
У одговору Регулаторне агенције за енергетику Републике Српске (у даљем тексту РЕРС) бр. 01-011-5/21 од 05.03.2021. г. на наш „Захтјев за достављање информација“ бр. 01/21 од 26.02.2021. г. налазимо више погрешних тврдњи. Слиједе цитати из РЕРС-овог одговора и коментари, односно критике, Удружења мањинских акционара енергетског сектора (у дајем тексту УМАЕС) на Ваше цитате, односно тврдње:
1. РЕРС: „Прије свега, претпостављамо да се питање односи на производна предузећа из састава Мјешовитог холдинга „Електропривреда Републике Српске" МП АД Требиње (ЕРС).“
УМАЕС: Питање се односило на сва зависна предузећа ЕРС-а. Не знамо што Вас је навело да зависна дистрибутивна предузећа (акционарска друштва) не сматрате „зависним предузећима ЕРС-а“ и да она не би требала остваривати поврат на капитал.
2. РЕРС: „Дакле, ради се о произвођачима чија постројења су изграђена прије 30 и више година и чија је опрема највећим дијелом амортизована. За разлику од ових производних предузећа из састава ЕРС-а, произвођачи електричне енергије из обновлјивих извора су будућа постројења која тек треба изградити …“
УМАЕС: Не постоје двије врсте капитала (више амортизован капитал и мање амортизован капитал). Капитал се не смије дискриминисати. Смије се само подстицајним мјерама стимулисати улагање у обновљиве изворе, па те подстицајне мјере могу резултирати већи поврат на капитал од „просјечне пондерисане цијена капитала“.
3. РЕРС: Приликом одобравања стопе поврата на власнички капитал у претходном тарифном поступку, Регулаторна комисија је утврдила да у структури капитала свих регулисаних предузећа преовладава државни капитал.
УМАЕС: Регулатор (РЕРС) одлуке о поврату не треба заснивати на томе да ли је у акционарском друштву преовладавајући државни или приватни капитал. Ово је јако опасна тврдња која доводи у питању не само постулате тржишне економије, већ и елементарна људска права.
4. РЕРС: „Ризик улагања у електроенергетска предузећа у односу на друге дјелатности у које су остали улагачи могли уложити свој капитал је занемарљив…“
УМАЕС: Промашена теза. Нпр. термоелектранама пријети гашење, а у задњих 7 година отуђено је више од пола капитала „ЗП Електрокрајине а.д.“. Износ губитка капитала „Електрокрајине“ у 7 год је: 208.233.957 KM (капитал 2013.g – капитал 2020. g. -> 421.537.383 - 213.303.426 = 208.233.957, извор Бањалучка берза) итд. Процјена финансијске перспективе улагања у акције ЕРС-а је ствар инвеститора а не регулатора. Због укупне ситуације у енергетском сектору на коју доминантно утиче рад РЕЕРСа, акције на берзи су у константном паду и наши чланови су изгубили енормне количине новца, неки и преко 90%. Јако је неукусно тврдити да ризика нема док ми губимо новац а вјерујемо накнаде за Ваш рад расту. Управо је овакво Ваше понашање највећи ризик, којим растјерујете инвеститоре са тржишта.
5. РЕРС: Ризик улагања у електроенергетска предузећа у односу на друге дјелатности у које су остали улагачи могли уложити свој капитал је занемарљив, и обрачунат као једнак нули, јер се ради о капиталу по основу уложених ваучера у приватизацију државних предузећа, или обавезном удјелу по основу закона. Услови прибављања оваквог капитала на финансијском тржишту су веома повољни са становишта улагача, јер практично није било ограничења ни услова за улагање ваучера, који су претворени у акције.
УМАЕС: Овај Ваш одговор је заиста за рубрику вјеровали или не. Не може се „капитал“ дијелити „на онај уложен кроз ваучере“ и „онај купљен на берзи за новце“. Капитал (акције) свакодневно мијењају власника и подјела је потпуно бесмислена. Капитал се не смије дискриминисати. Посао РЕРС-а није да процјењује услове прибављања капитала кроз ваучере прије 20 година. Оваквим тврдњама деградирате тржишта капитала и поново доводите у питању основне принципе фукционисања тржишне економје.
6. РЕРС: „Стопа поврата на власнички капитал одређује се на начин који одражава специфични ризик предузећа и зависи од начина утврђивања регулативне основе и структуре капитала за нове инвестиције, при чему се посебно разматра висина стопе поврата на капитал за стара стална средства и за нова стална средства.“
УМАЕС: Већ смо нагласили да „специфични ризик“ не треба процјењивати РЕРС (то није његов посао) то процјењују инвеститори код куповине и продаје акција (примјер из тачке 4.). А став (6) из члана 19. Правилника о тарифној методологији и тарифном поступку за електричну енергију каже: „при чему се посебно разматра висина стопе поврата на капитал за стара стална средства и за нова стална средства“ је неразуман. Али и као такав се мора тумачити на начин да поврат на ”стара” средства не може бити мањи од нпр. 4,75% (видјети закљуцак). У другој тачки смо већ нагласили да се капитал не смије дијелити на више и мање амортизовани. Видјети и закључак.
7. РЕРС: „Напомињемо да Регулаторна комисија настоји да се одобри поврат на власнички капитал, који ће регулисаним предузећима обезбиједити довољно средстава да проведу све активности предвиђене планом за текуће пословање као и за реструктурирање електроенергетског сектора.“
УМАЕС: Нејасна тврдња, која сугерише да за акционарска друштва није важан поврат на капитал! Као „важно је само да се одвија пословање“. Поврат на капитал је један од основних разлога постојања акционарских друштава (удруживања више власника капитала - акција). РЕЕРС очигледно и даље живи у времену комунизма и није упознат са чињеницом да су власничком трансформацијом сва зависна друштва трансформисана у акционарска и котирају се на берзи. Циљ сваког акционарског друштва јесте повећање његове вриједности а не пуко преживљавање и остварење неких политички постављених задатака.
Закључак:
РЕРС не смије злоупотребљавати двосмислено написани ставак (6) из члана 19 Правилника о тарифној методологији: „(6) Висина стопе поврата зависи од начина утврђивања регулативне основе и структуре капитала за нове инвестиције, при чему се посебно разматра висина стопе поврата на капитал за стара стална средства и за нова стална средства.“ Тај нејасни став дискриминише капитал, што је апсолутно недопустиво и показује неразумијевање појма амортизације. Такав став не постоји ни у једном правилнику о тарифној методологији нигдје у свијету!
Ако предузеће купи нпр. аутомобил, стандардна књиговодствена стопа амортизације је 20 % и за пет година оно се књиговодствено отписује што је и реални вијек службеног аутомобила. Након 5 година предузеће обично купи нови аутомобил из средстава амортизације „потрошеног аутомобила“.
Није на РЕРС-у да коригује стопе амортизације прописане међународним књиговодственим стандардима већ да се њима користи. То не ради регулаторно тијело.
Тржиште капитала (не РЕРС) валоризује свако акционарско друштво (у тржишним и регулисаним дјелатностима) на основу пословања (и фер прописног поврата на капитал за регулисане дјелатности). У Вашем одговору се види жеља РЕРС-а да утиче на одређивање вриједности зависних предузећа ЕРС-а што имплицира и вриједност на тржишту капитала.
Дужност РЕРС-а је првенствено прописивање фер поврата на капитал. Једна од референци одређивања поврат на капитал је недавна камата 4,75% остварена код продаје обвезница Републике Српске на Лондонској берзи.
Колико год се трудили да схватимо другачије, из Вашег одговора се може закључити само да Вашим радом желите осиромашити ЕРС односно Републику Српску, обезвриједити акције енергетског сектора и потпуно уништити мале акционаре.
И на крају, није на регулатору:
Као „Удружење мањинских акционара енергетског сектора“ (мањински сувласник странке у поступку) а уједно и по основу Закона о слободи приступа информацијама од 02.05.2001. год. молимо Вас за одговор на слиједеће питање:
Колики ћете поврат на капитал одобрити зависним предузећима ЕРС-а у предстојећем тарифном поступку с обзиром да сте Одлуком о висини гарантованих откупних цијена и премија за електричну енергију произведену из обновљивих извора и у ефикасној когенерацији“ од 06.07.2019. год. одређеним предузетницима одобрили поврат на капитал од 13,5% на властита средстава и 6% на позајмљени капитал (уз однос властитог и позајмљеног капитала 20% : 80%).
Значи, ако неко само узме кредит са 2% камате (за „обновљиве изворе“ камате су и мање) Ви га награђујете и дајете му 6%.
Са друге стране, зависна предузећа ЕРС послују са милионским губтицима, а РЕЕРС то све надгледа и одобрава.
УМАЕС
Поштовани господине Копач,
Поводом Ваше изјаве на „Самиту енергетике - Требиње 2020“ да сте спремни помоћи мањинским акционарима „Електропривреде Републике Српске“, обраћамо Вам се са молбом за помоћ и сарадњу. Ваша изјава била је нада и велики подстицај за наш даљњи рад.
Можда Вам изгледа чудно да Вам пишемо након готово 8 мјесеци од Ваше изјаве, али смо се, прије обраћања Енергетској заједници (ЕЗ), прво жељели представити својим радом и приближити широј јавности сву проблематику и комплексност проблема везаних за сектор. Није нескромно рећи да смо за кратко вријеме стекли добру репутацију и привукли пажњу свих чинилаца енергетског сектора.
Мањински акционари организовани кроз „Удружење мањинских акционара енергетског сектора“ у зависним предузећима „Мјешовитог холдинга Електропривреде Републике Српске“ ( у даљњем тексту „МХ ЕРС“) окупљају више од 10% власништва (држава власник 80 %) те се покушавају изборити за своја права и већу транспарентност рада управе.
По статуту „Матичног предузећа МХ ЕРС“ (члан. 133.) рад истог је јаван, а финансијски и ревизорски извјештаји пословања истог су, до сада, скривани од јавности. Сходно члану 9. статута: „Матично предузеће координира и заједно са ресорним Министарством води све активности које су везане за уређење електроенергетског сектора у Републици Српској, као и активности које су везане за статус и позицију Електропривреде РС у ширем окружењу.“
Истина је да је МХ ЕРС, након наше јавне критике, објавио скраћене финансијске извјештаје, без напомена менаџмента и појашњења, тако да у принципу и даље послује крајње нетранспарентно и уз то не објављују ревизорске извјештаје.
Ради Вашег потпуног разумијевања нашег положаја и прилика у енергетском сектору РС, дајемо хронологију дешавања:
„Прва крађа“ мањинских акционара дистрибутивних предузећа ЕРС-а десила се 2005. год. формирањем „Електропреноса БиХ“, када је из дистрибутивних предузећа (акционарских друштава) изнесена велика вриједност грађевинских објеката и опреме без обештећења мањинских акционара. Нпр. за „Електродистрибуцију Пале а.д.“, сходно билансу стања који можете видјети на линку Бањалучке берзе, види се да је вриједност опреме (АОП 12) смањена са 81.718.064.КМ на 37.137.462 КМ а за „Електрохерцеговину а.д.“ на линку види се да је вриједност грађевинских објеката (АОП 11) смањена са 64.198.979 КМ на 37.253.528 КМ., итд. Искњижавање наведене имовине је извршено на терет капитала дистрибутивних предузећа, чиме су директно оштећени сви акционари ових предузећа, укључујући и мањинске акционаре.
Знамо да нисте били дио тог процеса (јер је ЕЗ основана у октобру 2005-те), али је исти настао као резултат обавезе раздвајања функционалних цјелина по основу међународних споразума. Стога, дајемо себи за право да ЕЗ ипак носи моралну одговорност за настало правно насиље јер исто није никад барем ни критиковала. Одсуство било какве критике са међународних адреса само је охрабрило наставак овакве праксе.
Сада је у току „друга“ велика крађу пет дистрибутивних акционарских предузећа која би се требала реализовати кроз издвајање снабдјевања у „д.о.о.“ у 100% власништву „Матичног предузећа МХ ЕРС“, поново без обештећења малих акционара како је то појашњено кроз интервју порталу capital.ba. Говоримо о трансферу цјелокупне базе података и бизниса на новоосновани доо без било каквог правног основа или накнаде, што је заиста без преседана. Дистрибуцијама је остао само вишак радника којима је требало исплатити отпремнине. Тренутно су мали акционари 20%-тни власници „дистрибуција“.
Овога пута ЕЗ је морала критички дјеловати и тражити корекцију овог процеса, који још увијек није завршен.
„Трећа“ превара мањинских акционара описана је кроз „Саопштење за јавност поводом објаве резултата Мјешовитог холдинга ЕРС“ од 08.05.2020. Огледа се у негативном пословању (и негативним повратом на капитал) зависних акционарских предузећа „МХ ЕРС“ (-20,6 мил. КМ збирно) док „Матично предузеће МХ ЕРС“ послује са добити (+33 мил. КМ)!? Скраћени финансијски извјештај коначно је објављен након нашег притиска али одговоре на наша писмено затражена питања нисмо добили.
Поједностављено речено, „Матично предузеће МХ ЕРС“ монополистички тргује јефтином и регулисаном ел. ен. произведеном у зависним предузећима, продавајући ју на тржишту по знатно вишим цијенама од набавне, те тако неправедно зарађује на рачун зависних акционарских друштава, односно извлачи новац из истих кроз трансферне цијене ! Како се тржиште и даље буде постепено либерализовало та нелегално стечена добит бити ће све већа.
Искључива дјелатност „холдинга“ треба бити управљање зависним предузећима, тако да „матично предузеће“ не смије неком дјелатношћу на рачун зависних предузећа остваривати добит! Добит мора остати зависним производним предузећима (која данас „послују са нулом“ или са губитком). Важно је назначити да је „МХ ЕРС“ холдинг а не концерн.
Откупна цијена струје за свако од 5 акционарских друштава („ХЕ Дрина“, „ХЕ Требишњица“, „ХЕ Врбас“, „РиТЕ Гацко“ и „РиТЕ Угљевик“) у склопу „МХ ЕРС“ је посебно регулисана. Релативни однос одобрених цијена је и до 1:2! Нпр. за 2020. год. за „ХЕ Дрина“ планирана-одобрена цијена је 3,35 pfKM/kWh а за „РиТЕ Гацко“ планирана-одобрена цијена је 7,53 pfKM/kWh. Истовремено нпр. за „ХЕ Станари“, а која је потпуно у приватном власништву, цијена струје није регулисана, што је дискриминишуће.
У електроенергетском сектору РС осмишљена је још једна нелогична и неправедна ситуација, кроз коју се планира „четврта“ крађа мањинских акционара.
Наиме, „Матично предузеће МХ ЕРС“ планира противзаконито присвојеним новцем од зависних предузећа (логично би било да се инвестира капитал који потиче од дивиденди зависних предузећа) изградити велику соларну електрану те продавати струју по цијенама које ће гарантовати велики поврат на капитал (минимално 13,5%). А зависна производна предузећа би требала преузети терет балансирања (без икакве компензације за ту услугу) производње из соларне електране (и осталих ОИЕ) те пословати без поврата на капитал!
Молимо вас да утичете својим ауторитетом на понашање управе „Матичног предузећа МХ ЕРС-а“ и управе зависних акционарских предузећа „МХ ЕРС- а“ (пет електрана и пет дистрибуција) а са циљем прелаза на праведно пословање без намјера преваре и осиромашења мањинских акционара.
Одговорно корпоративно понашање управе и транспарентност рада је у интересу свих, и малих акционара и свих грађана Републике Српске, јер су исти и већински власници „МХ ЕРС-а“.
Вјеровали или не, у статуте зависних предузећа уграђена је одредба по којој представници државног капитала дјелују само у интересу већинског власника и општих интереса (државних или политички утврђених), а не свих акционара, што је незаконито, неуставно и незабиљежено у корпоративној историји. Цитирамо ”Чланови Надзорног одбора, именовани испред Матичног друштва, у обављању својих функција, дужни су досљедно заступати опште интересе, интересе Матичног друштва и Мјешовитог Холдинга „Електропривреда Републике Српске“…”
Молимо Вас да у вези „друге“ ,„треће“ и планиране „четврте“ крађе мањинских акционара изнесене у овом маилу контактирате одговорне особе у Републици Српској.
Уједно Вас молимо да допринесете праведној енергетској транзицији, описаној у нашем недавном чланку „Да ли је могућа праведна енергетска транзиција у Републици Српској и региону?“ а у интересу свих, а посебно губитника транзиције.
Колико је овај процес неправедан према грађанима региона, егзактно смо описали и кроз чланак „Да ли сиромашни народи Балкана финансирају богати Запад – „Суперхик“.
На крају крајева, неприхватљиво је да ЕЗ сарађује са неким ко отворено врши правно насиље над мањинским акционарима, крши основне постулате корпоративног управљања и базичне принципе економске логике.
Желимо бити партнери ЕЗ и допринјети трансформацији енергетског сектора и даљим европским интеграцијама, али ЕЗ мора престати да се понаша као тихи саучесник процеса пљачке мањинских акционара.
Имајући у виду да је, у складу са Статутом, рад нашег Удружења, за разлику од Холдинга, потпуно јаван, ово писмо ће бити објављено на нашој веб страници.
У очекивању одговора срдачно Вас поздрављам.
У име Савјета „Удружења мањинских акционара енергетског сектора”,
Трипко Крговић
Немамо дилему да је будућност у декарбонизацији и ”зеленим”, односно обновљивим изворима енергије (ОИЕ), али не желимо ћутке гледати како се та транзиција одвија на рачун сиромашних становника Балкана а у корист богатих енергетских лобија.
Некада се у БиХ и Србији на лигнит гледао као на дар природе. Лигнит је био домаћа нафта. Једна тона нафте енергетски је еквивалент 5 тона лигнита. Рачуница је једноставна:
Израчун каже, да је енергетски гледано, „бх. нафта“ јефтинија од праве нафте за око 80% (343/75) или народски речено (мада методолошки неисправно) скоро 5 пута. На њу не треба трошити девизе, а у исто вријеме на себе веже велики број радних мјеста.
Европска Унија (Енергетска заједница) неупитно припрема терен за затварање ТЕ на угаљ у региону. Код производње 1 МWх струје у ТЕ на угаљ произведе се 1 тона CO2. Тренутна цијена емисије CO2 је приближно 30 еура/тони (планиран је тренд раста). Кад би сад наше ТЕ прихватиле обавезу плаћања емисија CO2 (30 еура/МWх), то би скоро удвостручило цијену струје и довело до неисплативости рада термоелектрана, те би исте отишле у банкрот.
Овај процес је већ отпочео тихо и на мала врата, од недавно се у Црној Гори тарифе на CO2 плаћају на 1/3 укупне производње ТЕ у Пљевљима (24 еура по тони).
Да ли је могуће праведно помирити захтјеве ЕУ (затварање цијеле једне привредне гране што носи нестајање више хиљада радних мјеста уз губитак капитала за државу и мале акционаре у ТЕ) и легитимни интерес грађана Републике Српске и локалне заједнице? Да! Могуће је.
Не смије се заборавити да су Термоелектране у Републици Српској (БиХ) акционарска друштва која имају свој капитал. Када се у Њемачкој донесе политичка одлука о затварању ТЕ на угаљ то се и компензује, а треба погледати и други њемачки примјер, ТЕ Даттелн.
Кад је Бугарска затворила НЕ Козлодуј иста је обештећена. И Холандија компензује затварање ТЕ на угаљ Хемвег…
Истичемо три могућа сценарија затварања ТЕ на угаљ у Републици Српској (а исто се може примијенити на Црну Гору и Србију).
Први модел. ЕБРД („ЕУ“ или неко трећи) откупе значајне удјеле у рудницима и термоелектранама и постепено их у реалном низу година угасе уз плаћање праведне надокнаде радницима и заједници. А на површини рудника и ТЕ могу добити концесију за соларну електрану.
Други, најправеднији модел.
Ако ће грађани плаћати подстицаје за скупљу струју из обновљивих извора енергије (ОИЕ) и ако ће Термоелектране у РС (БиХ) плаћати накнаду за емисију CO2 онда нека се дио тих средстава врати термоелектранама - акционарским друштвима ради компензације губитака.
На примјер, ако неки рудник и термоелектрана од 200 МW имају капитал 200 мил. € требало би при том акционарском друштву основати намјенски „фонд за обештећење радника и изградњу ОИЕ“. У тај намјенски фонд враћао би се дио подстицаја за ОИЕ и накнаде за емисију CO2. Након одређеног броја година вриједност тог фонда нарасла би на довољан износ за обештећење: радника (за отпремнине јер остају без посла), капитала (стари мегавати из ТЕ на угаљ замјењују се новим „ОИЕ мегаватима“ у износу 200 мил. €) и локалне заједнице.
Ако се не реализује први или други модел, извјестан је трећи, „црни и опаки модел“, а то је да грађани плаћају подстицаје за скупљу струју из ОИЕ и да ти новци коруптивно оду привилегованим појединцима о чему смо писали у чланку „о поврату на капитал“. Односно да наши сиромашни грађани кроз подстицаје финансирају богату индустрију ОИЕ запада, о чему смо писали у чланку: Да ли сиромашни народи Балкана финансирају богати Запад – „Суперхик“, а кроз негативан примјер Хрватске.
Резултат трећег „црног модела“ били би енормни губитци рудника и термоелектрана због пристанка на плаћање накнаде за емисију CO2, нпр. као у Бугарској (само у једној години „ТЕ Марица Исток 2“ је направила губитак од 435 мил. €). Финансијски исцрпљена држава тада ће бити присиљена послати руднике и термоелектране у стечај у коме ће радници остати „кратких рукава“ као и акционари (држава је власник 80%).
Порука ове објаве је да се, без разумног и праведног преговарања са Енергетском Заједницом (ЕУ) црно пише грађанима Републике Српске и региона. Остаће без вриједног ресурса а плаћати ће скупу струју.
Иако БиХ емитује само 4,5 тона CO2 по становнику а развијене земље више и од 15 тона CO2 по становнику њени сиромашни грађани субвенционисаће ће кроз подстицаје западну индустрију ОИЕ и уз то је још кредитирати нашом штедњом тако да зараде и њихове банке.
Финансијски врло добро ће проћи само привилеговани улагачи у сектору ОИЕ и са њима повезане руководеће и коруптивне структуре.
Политика сектора ОИЕ мора бити у интересу (грађана) Републике Српске, односно земаља региона. Чланци овога типа, залагања за добробит заједнице, су права ријеткост. Са друге стране, сектор ОИЕ има огромне директне подстицаје (нпр. само у Хрватској годишње више од 250 мил. €). Због огромних подстицаја, тј. новца, имају велику моћ, па остварују утицај на медије, удружења, портале, симпозијуме, научнике, „наручене студије“, …
Једино се за грађане, који плаћају подстицаје, нико не залаже. Овај чланак покушава заговарати интересе грађана, акционара и локалних заједница.
Трипко Крговић
Члан Савјета УМАЕС
Регулаторни/загарантовани поврат на капитал, као категорија, настао је да би се спријечило да предузећа из појединих дјелатности, која по својој природи имају монополистички карактер, не би злоупотријебила свој положај и остварила енормне профите.
У Републици Српској имамо јединствен случај да предузећа са загарантованим регулаторним повратом на капитал праве губитке, док би у тржишним условима остваривала милионске профите. Са друге стране, привилегованим предузетницима омогућава се да праве астрономске профите, а исти у тржишној утакмици не би опстали ни дана.
Наиме, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске одобрила је поврат на капитал регулисаној дјелатности зависних предузећа „Мјешовитог холдинга Електропривреде Републике Српске“ (у даљњем тексту „МХ ЕРС“) у износу од 2-3,5%.
Усљед лоше политике и управљања, укупни поврат на капитал (РОЕ) у зависним предузећима „МХ ЕРС“ је негативан. У 2018. години РОЕ износи -1,064% (губитак капитала 37,4 мил. КМ), а у 2019. години -0,659% (губитак капитала 22,9 мил. КМ). Видјети Табелу 1.
Зависна предузећа „МХ ЕРС-а“ се континуирано осиромашују док све електропривреде региона послују са позитивним повратом на капитал (ХЕП ~5%, ЕПЦГ ~4%). Чак и „Електропривреда БиХ“ има позитиван поврат на капитал: 1,657% (у 2018. години добит у износу од 49,2 милиона КМ) и 0,678% (у 2019. години добит у износу од 20,1 милион КМ).
Истовремено, неким „привилегованим предузетницима“ је загарантована стопа поврата на властита средства у износу од 13,5%. Обрачуната стопа поврата на позајмљена средства износи 6%, док је структура властитог и позајмљеног капитала утврђена у односу 20%:80% (видјети „Одлуку о висини гарантованих откупних цијена и премија за електричну енергију произведену из обновљивих извора и у ефикасној когенерацији“ РЕЕРС-а од 06.07.2019. године).
Како се може видјети из Табеле 2, стварни поврат привилегованим предузетницима се креће у распону од 21,5% па све до 29,5% у зависности од висине каматне стопе коју плаћају на позајмљена средства (истраживањем тржишта дошли смо до податка да се новац може позајмити на око 4% код домаћих банака, док међународне финансијске институције кредитирају овакве пројекте са око 2%).
Податак који РЕЕРС наводи о пондерисаном приносу на укупно ангажовани капитал од 7,5% је тек пука статистика која прикрива егзактну рачуницу која јасно показује да привилеговани предузетници на једну уложену марку зарађују и до 30 фенинга годишње, или енормних 30%.
Недавно је Влада донијела Рјешење, којим фирми “EFT International Investments Holding Limited”, са сједиштем у Лондону, додјељује концесију за изградњу и кориштење соларне електране.
Предлажемо да се одмах обустави свако ново уговарање гарантованих откупних цијена и премија за електричну енергију произведену из ОИЕ (обновљиви извори енергије), јер исте гарантују безобразне зараде привилегованим појединцима за послове без ризика.
Ако неко хоће да производи струју из обновљивих извора нека то ради на тржишту без права на обавезан откуп и нека сам балансира ту производњу. У нашем ауторском чланку писали смо о промашеној политици ОИЕ у Хрватској, а сада се у Републици Српској креира још гори модел. Тренутно су у Хрватској у току афере и хапшења због привилегија приватним инвеститорима у ОИЕ.
У сљедећем чланку ћемо писати о могућој праведнијој енергетској транзицији термоелектрана на угаљ у РС на обновљиве изворе. Ако се уводе, и од грађана наплаћују подстицаји за ОИЕ, исти не смију бити у корист појединаца већ у интересу Републике Српске.
Надамо се да ће се Влада Републике Српске више посветити очувању капитала у „МХ ЕРС-у“ и зависним предузећима, а не високим повратима појединаца. Нашим активностима се, прије свега, покушава заштитити државни капитал јер је држава највећи појединачни власник у зависним предузећима. Ипак, наша снага као мањинских акционара је ограничена. Ми ћемо наставити да дјелујемо снагом аргумената и анализа, али потребно је и да се држава активније укључи у процес заустављања осиромашења зависних предузећа.
Трипко Крговић
Члан Савјета УМАЕС и члан Одбора директора ДУИФ Кристал инвест Бања Лука
Из финансијских извјештаја зависних предузећа „Мјешовитог холдинга Електропривреде Републике Српске“ (у даљем тексту „МХ ЕРС“) за 2019. годину, а који су објављени на интернет страници Бањалучке берзе, долазимо до резултата пословања истог холдинга:
Дакле, говоримо о негативном поврату на капитал у регулисаној дјелатности у којој је поврат на капитал загарантован.
Према чланку објављеном на ba.ekapija.com, добит „Матичног предузећа МХ ЕРС“ у 2019. години износи 33 мил. КМ. Иако је по статуту „Матичног предузеће МХ ЕРС“ (члан. 133.) рад истог јаван, финансијски извјештаји пословања истог су, до сада, скривани од јавности.
Нужно је преиспитати како је „Матично предузеће МХ ЕРС“ остварило добит од 33 мил. КМ ако је 10 зависних предузећа укупно пословало са губитком 20.594.856 КМ.
Члан 357. став 5. Закона о привредним друштвима Републике Српске гласи: „Повезана привредна друштва, у смислу овог закона, организују се као холдинг када матично друштво има искључиво дјелатност управљања и финансирања зависним друштвима“.
Ако је „Матично предузеће МХ ЕРС“ заиста остварило добит онда је исту нужно вратити (прекњижити) зависним предузећима „МХ ЕРС“, у супротном вјероватно се ради о злоупотреби положаја.
Искључива дјелатност „холдинга“ је управљање зависним предузећима, тако да „матично предузеће“ не смије неком дјелатношћу на рачун зависних предузећа остваривати добит. Добит мора остати зависним предузећима.
Не можемо са сигурношћу тврдити, али намеће се закључак да је Холдинг остварио зараду на разлици у цијени ел. енергије, а на штету зависних предузећа.
УМАЕС ће се обратити Холдингу са захтјевом за објавом финансијских извјештаја као и захтјевом за изјашњење поводом настале ситуације.
Енергетски и увознички лобији упорно промовишу да се БиХ, Србија, Црна Гора и Македонија угледају на Хрватску политику подстицања произвођача електричне енергије из обновљивих извора, али на примјеру Хрватске видимо како грађани непотребно, са 250 милиона еура годишње субвенционишу страну индустрију обновљивих извора енергије (ОИЕ), а држава постаје губитник.
Хрватски грађани, купци електричне енергије у цијени плаћају накнаду за емисију CO2 од 25-30 ЕУР/тони (овдје ћемо то занемарити због поједностављења, јер у Хрватској је занемарљив удио производње електричне енергије из угља) и накнаду за обновљиве изворе у износу од 10,5 липа по кWх (тзв. ”потицаји”). У 2018. години прикупљено је накнаде за обновљиве изворе 1.602.336.050 кн или 216.531.898 еура.
Инсталисана снага постројења „повлаштених произвођача“ у Хрватској, који примају накнаду за обновљиве изворе, је 829 МW.
Снабдијевачи, углавном „Хрватска електропривреда“ (ХЕП), су дужни откупити (Закон о обновљивим изворима енергије и високоучинковитој когенерацији) сву енергију од „повлаштених произвођача“ по цијени од 0,42 кн/кWh (56,7 ЕУР/МWh). Та је цијена већа је од тржишне, гдје се може купити око 25 одсто јефтинија електрична енергија.
У 2018. години откупљено је 2.480.952.380,95 кWh енергије од „повлаштених произвођача“ за износ 1.042.000.000 кн (140.810.810 ЕУР) – (извор: Годишњи извјештаја Хрватског оператора тржишта енергије за 2018. www.hrote.hr).
Дакле, рачуница нам каже да хрватски грађани годишње издвоје нешто преко 216 милиона еура за “потицаје”, као и додатних 35 милиона еура кроз разлику у цијени плаћене у односу на стварне тржишне цијене струје, што укупно чини чак 250 милиона еура годишње.
Данас се електране (вјетар и сунце) граде по цијени од око један милион еура за један мегават инсталисане снаге. Тренутно ХЕП ради вјетроелектрану за 1,16 мил. ЕУР/МW и соларну електрану за 0,86 мил. ЕУР/МW, и то без подстицаја.
Из наведених података слиједи да би Хрватска, односно ХЕП, од прикупљених “потицајних” средстава за обновљиве изворе за 3,29 године могла исплатити (изградити) све до сад изграђене обновљиве изворе електричне енергије!
Далеко највећи „повлаштени произвођачи“ су вјетроелектране. Слиједе три цитата из закључка чланка „Хрватско тржиште енергије произведене из вјетроелектрана“ Института за јавне финанције, из јануара 2018. године.
У истом чланку се наводи, а што се да провјерити из јавно објављених финансијских извјештаја, да друштва („повлаштени произвођачи“) из властитих извора, у просјеку финансирају само 14 одсто уложених средстава, а 86 одсто финансирају из туђих извора, углавном дугорочним кредитима код домаћих банака.
Из свега горе наведеног слиједи да хрватски грађани, нелогично, са великим новцима (накнада за обновљиве изворе) субвенционишу развој западне индустрије ОИЕ и финансијски помажу, углавном, стране инвеститоре (кроз депозите у банкама), који притом креирају незнатан број радних мјеста у земљи.
На један њихов уложени еуро, грађани им позајмљују 7,14 еура!
Од укупно 15 активних „повлашћених произвођача“, најекстремнији примјер је „Селан“, у власништву Њемаца, а који нам показује да позајмљени дио уложених средстава износи чак 96 одсто, уз годишњи поврат на сопствена средства (РОЕ) од невјероватних 220 одсто!
Сада вам постаје јасно зашто је у наслову „Суперхик“ (јунак из романа Алан Форд који краде сиромашнима и даје богатима).
Значи, умјесто да ХЕП, односно држава, буде „повлаштени произвођач“ и у 3,29 године исплати своје улагање (након тога је све чиста добит), Хрватска склапа 12-годишње уговоре (са гарантованим цијенама) са „повлаштеним произвођачима“. Ти произвођачи за 12 година јако добро зараде, без ризика, исплате улагање и након тог периода остају им вјетроелектране са концесијама. Сулудо.
Ако би, од тих 12-годишњих уговора одузели 3,29 године (потребне за изградњу 828,3 МW), накнада за обновљиве изворе за преостале године у износу од енормних 2,1 милијарду еура ((12-3,29) x 250) је новац који хрватски грађани поклањају углавном страним инвеститорима.
Да ли државе региона, БиХ, Србија, Црна Гора и Македонија треба да се угледају на примјер Хрватске, што енергетски и увознички лобији упорно промовишу, или да се поучене хрватским фијаском, умјесто развоја стране индустрије ОИЕ окрену развоју сопствене индустрије обновљивих извора, а у случају Републике Српске, прије свега, издашним хидро потенцијалима?
Трипко Крговић
Члан Савјета УМАЕС и члан Одбора директора ДУИФ Кристал инвест Бања Лука
Као што је најављено на Великој регионалној конференцији малих акционара одржаној у јулу ове године у Хотелу Хилтон у Подгорици, недавно је и формално регистровано „Удружење мањинских акционара енергетског сектора“ са територије Републике Српске.
Удружење ће својим активностима покушати да на најбољи начин заштити интересе мањинских акционара емитената из енергетског сектора, које у највећем броју чине грађани Републике Српске, што директно, а што кроз удјеле у инвестиционим фондовима. Већ на самом старту, Удружење има значајну подршку акционара у свим емитентима који чине енергетски сектор, поготово код хидроелектрана (ХЕ на Дрини, Требишњици, Врбасу) гдје већ окупљамо око 10% укупних акционара.
Удружење ће давати активан допринос развоју и унапријеђењу амбијента на тржишту капитала, као и развоју корпоративног управљања појединачно у емитентима и у финалу економског развоја РС.
Циљ је и да се промијени негативна перцепција мањинских акционара, који се у Републици Српској махом доживљавају као деструктиван фактор. Удружење ће бити усмјерено на креирање вриједности за све акционаре, изградњу партнерских односа са већинским власником, тј. државом.
Подршку оснивању Удружења поред домаћих актера пружили су и акционари из Србије, Црне Горе, Хрватске, али и из западне Европе.
